SIN MU POGINUO SA 18 GODINA, A ON ZAVRŠIO U ZAGRLJAJU NJEGOVE PRIJATELJICE! Oteo ženu saigraču, a na terenu - SMRDEO!
Dodajte Kurir u vaš Google izborMihael Balak danas puni 50 godina, a iza njegovog imena krije se priča o velikim pobedama i bolnim porazima, skandalima koji su punili naslovne strane i tragediji koja mu je zauvek promenila život.
Na terenu je bio jedan od najboljih nemačkih fudbalera svoje generacije. Kapiten "pancera", zvezda Bajer Leverkuzena, Bajerna i Čelsija, osvajač brojnih trofeja i igrač koji je u Nemačkoj čak tri puta proglašen za fudbalera godine.
Ali kada se pogleda njegova karijera, jedan detalj posebno upada u oči.
Balak je bio neverovatno blizu najvećih trofeja - i prečesto ostajao praznih šaka.
Četiri finala, a samo jedna slika koja boli
Najbolniji period dogodio se početkom novog milenijuma.
Sa Bajerom iz Leverkuzena je u sezoni 2001/02 stigao do samog vrha evropskog fudbala. Problem je bio što je na samom kraju ostao bez svega.
Bajer je prvo izgubio finale Kupa Nemačke, zatim je u poslednjem kolu Bundeslige ostao bez titule, a onda je u finalu Lige šampiona poražen od Real Madrida 2:1. Zinedin Zidan je postigao čuveni volej koji je doneo pehar Realu.
Balak je u toj sezoni bio toliko dobar da ga je UEFA uvrstila u svoj tim godine, a proglašen je i za najboljeg nemačkog fudbalera.
A onda je usledio novi udarac.
Prešao je u Bajern i počeo da osvaja trofeje. Sa Minhenom je tri puta osvojio Bundesligu i tri puta Kup Nemačke, a 2003, 2004. i 2005. godine bio je nemački fudbaler godine.
Ipak, Liga šampiona mu je ponovo izmicala.
Čelsi, Moskva i još jedno finale za zaborav
Kada je 2006. stigao u Čelsi, Balak je dobio novu priliku.
Sa londonskim klubom osvojio je FA kup, Liga kup i Premijer ligu, ali je najveći evropski trofej ponovo ostao nedostižan.
Godine 2008. Čelsi je stigao do finala Lige šampiona protiv Mančester junajteda. Posle 1:1, odluka je pala na penale.
Balak je svoj penal pogodio.
Ali Čelsi je izgubio posle izvođenja jedanaesteraca, a pehar je otišao Junajtedu.
Samo nekoliko nedelja kasnije, nova drama.
Balak je kao kapiten Nemačke predvodio reprezentaciju u finalu Evropskog prvenstva 2008. godine, ali je Španija slavila 1:0. Bio je to još jedan izgubljeni veliki finale.
Pre toga je sa Nemačkom izgubio i finale Svetskog prvenstva 2002. godine, a zbog suspenzije nije mogao da igra u tom finalu protiv Brazila.
Zato je Balak vremenom dobio etiketu čoveka koji je uvek bio tu, ali mu je najveći pehar izmakao kada je bio najbliži.
Na terenu je ostao upamćen po neuspesima, a van njega po - skandalima! Bivšem saigraču Kristijanu Lelu oteo je ženu sa kojom je spavao, a ovaj ga je optužio da uništava tuđe živote i da mu to nije prvi put.
"Balak ulazi u privatne živote drugih i uništava ih, a da ne misli o tome. Ako je kapiten Nemačke, misli da može da radi šta hoće", rekao je tada Lel.
A onda je privatni život doneo najteži udarac
Ako je fudbal donosio bolne poraze, ono što je usledilo u privatnom životu bilo je neuporedivo teže.
Balakov sin Emilio poginuo je u avgustu 2021. godine u Portugalu, u nesreći sa kvadom. Imao je samo 18 godina.
Vest je potresla fudbalski svet.
Bajern, Čelsi, Leverkuzen i brojni Balakovi bivši saigrači javno su izrazili saučešće porodici.
Za čoveka koji je čitav život proveo pod reflektorima, usledio je period povlačenja iz javnosti.
Posle tragedije ponovo u centru pažnje
Balak se nekoliko godina kasnije ponovo našao na naslovnim stranama nemačkih medija zbog privatnog života.
BILD je 2022. objavio fotografije Balaka sa modelom Sofijom Šnajderhan, tada 21-godišnjakinjom, sa kojom je započeo vezu.
Kasnije su se pojavile i tvrdnje da je ona bila bliska prijateljica njegovog pokojnog sina.
Danas je njihova veza i dalje aktuelna, a BILD je ove nedelje objavio da su se verili i da planiraju venčanje 2027. godine.
Protivnike ubijao "mirisom"
Još jedna anegdota vezana je za život Mihaela Balaka. Legenadrni paragvajski golman Hose Luis Čilavert jednom prilikom je otkrio kako je Balak veoma neprijatno mirisao na terenu.
"Balak je smrdeo užasno. Sećam se da ga je čuvao Stravaj i da nije mogao da mu priđe od smrada na znoj. Možda je Balaku to bila taktika, ali trebalo je da stavi dezodorans", istakao je svojovremeno Čilavert.
Od fudbalskog „gubitnika“ do legende
Paradoks Balakove karijere je u tome što ga je etiketa „gubitnika“ pratila upravo zato što je bio toliko blizu najvećim stvarima.
On nije bio čovek bez trofeja.
Naprotiv.
Osvojio je Bundesligu sa Kajzerslauternom, tri puta sa Bajernom, a sa Čelsijem je osvojio Premijer ligu i domaće kupove. Za Nemačku je odigrao 98 utakmica i postigao 42 gola, bio je vicešampion sveta 2002. i vicešampion Evrope 2008. godine.
Karijeru je završio 2012. godine, posle 585 klupskih utakmica i 145 golova.
Danas, na svoj 50. rođendan, Balak može da pogleda iza sebe i vidi karijeru kakvu bi mnogi fudbaleri poželeli.
Ali njegova priča ostaje posebna upravo zbog svega što se dešavalo između velikih pobeda i poraza.
Od izgubljenih finala Lige šampiona i Mundijala, preko pehara sa Bajernom i Čelsijem, do najveće životne tragedije - Mihael Balak je prošao put od fudbalskog heroja do čoveka čiji je privatni život često bio mnogo teži od svega što ga je čekalo na terenu.